GOSPODAR VATRE
Gospodara vatre nazivaju SMEU, on je pola zivotinja, a pola covek, koji leteci para vazduh i oko sebe baca varnice.


On je najblaze receno magijska ptica, spava u planinama i supljim bukvama.A legende o njoj podsecaju na bajke o zacaranom princu, koji je postao krastava azdaja, i kako bi se po opisu njegovog izgleda naslutilo , na scene iz filmova strave.


U gradovima se ne pojavljuje jer ne moze da leti , po verovanju , jer mu smetaju elektricne zice.Postoji opasnost da ih zakaci svojim velikim krilima, a smeta mu zujanje koje se prostira oko zica..Tesko se navikava na veliku buku danasnjeg zivota, ne voli automobile, niti rokenrol...Zbog toga od velike zmajevske ljubavi venu devojke, ali samo one koje se radjaju i zive po zabitim krajevima.U tim zaseocima se i danas radjaju deca sa krilima, nestaju lepe seljancice ili kako je to zapisao nas etnolog, zmajevi umiru u svom ljudskom oblicju, izazivajuci pravu senzaciju medju seljacima.

Kliknite ovde ako zelite da platite pitanje kreditnom karticom ili u banci .

Zmaj je, kako pise etnolog Svetislav Prvanovic, nastao od ribe ili zmije stare 40 godina, koju do tada nije ugledalo ni jedno ljudsko bice.U zavisnosti od pola, Zmaj i kao demon zadrzava isti pol.U toku noci obilazi naselja i medju ljudima trazi partnera.Kada nadje ono sto zeli , momka ili devojku , ulazi u kucu i u momentu se transformise u prelepu osobu suprotnog pola.Sa odabranim ljudskim bicem provodi strasne ljubavne noci.Pre odlaska ponovo postaje zmijolika ptica i kroz odzak ili kroz prozor nestaje u mraku, dok oko njega na sve strane iskre varnice.


Smeu zivi u obliznjim pecinama, a u njih ulazi munjevitom brzinomi ,retko koje ljudsko oko moze da prati ove prizore kosmicke brzine.Ocevici kazu da u momentu ulaska ili izlaska Smeua iz pecine bljesne strasno svetlo.Zaseni sve pred sobom, onda nestane , kao da je sunce odjednom zaslo.Ali unutra, njegova pecina je komforna , velika, sva oblozena kozama.Tamo Zmaj skida svoju kosulju i zivi kao covek, a cesto mu se pridruzi neka seoska devojka.


Mladi koji su sa Smeuom, odmah se prepoznaju, bledi su i iznureni i skoro nikada ne opste sa ljudskom osobom suprotnog pola.Svoju tajnu ne odaju nikome, iz straha da ne budu kaznjeni ili izrugivani, a ponesto i zbog samih cari i lepota ljubavnih dozivljaja.


I danas se po zaseocima prica kako je jedan mladic opstio sa Smeuom.Zmaj bi uskakao kroz odzak i u trenutku dok se spustao u svoje tajno ljubavno gnezdo, uzimao bi oblik mlade vitke devojke.Duga plava kosa sijala je natprirodnim sjajem, bledo usko lice zracilo je neznoscu, a zelene oci caklile su strascu.Mladic je bio lep i stasit.Svidjao se mnogim devojkama u okolini,ali iako je osecao da ta zena koja se niotkuda stvori ne moze biti ljudsko bice, zaljubio se.Mislio je samo na nju i bio srecan iskljucivo u trenucima dok su bili zajedno.


Veza je trajala godinama i kako je vreme prolazilo on se samo na nju i usredsredio.Svaki sekund bez Smeuna predstavljao je za njega kobne i beskrajne sate.Patio je, a ista osecanja, videlo se to, gajilo je i to natprirodno bice.Jedne noci, tek sto se u sobi svoje zrtve tranformisao u lepu vilu, Smeun je stavljen pred veliko iskusenje.Priznao je svom ljubavniku ko je, odakle dolazi i upoznao ga sa nekim tajnama tog potpuno drugacijeg a, ljudima opet tako bliskog sveta.Nakon strasnih zagljaja ponovo je morao da "obuce" svoju iskricavu kozu i ode.


Kada je ostao sam mladic je shvatio: njegova zelja da uz voljenu zenu svako vece zaspi i da se svako jutro probudi ,nikada nece moci da se ispuni.Bolu nije bilo leka pa je to primetila i mladiceva majka.Posumnjala je da njen sin pati zbog neprirodne ljubavne avanture.Vec je godinama od bake slusala o mogucnosti da se u svaku odaju gde borave ljudi krisom uvuce Smeu.Odlucila je da proveri i preduzme ono o cemu se pricalo, da jedino moze prekinuti slicne muke.


Sacekala je sledecu noc i cim je kroz kljucaonicu u zagrljaju svog sina videla nagu devojku, koja se tren pre toga izvukla iz zmajske odore, upala je u sobu i ukrala zmajevu kosulju.Zmajski oklop bacila je u vatru i spalila.Dok je na ognjistu koza lagano gorela, devojka je u narucju svog voljenog izdahnula, a potom i zauvek iscezla.


Mladic svojoj majci nikada nije oprostio ovaj cin.Ubrzo je i on umro od patnje i jakih dusevnih bolova.Nakon toga celo selo je zadesila nesreca, velike kise koje su potopile tek niklu psenicu, a zatim im je grad "obrao" kukuruz.Kada je dosla zima, led je okovao sva stakla njigovih kuca i u selo doveo veliku bolest, teska epidemija pokosila je polovinu stanovnika a, medju retkima koje su preziveli, bila je majka preminulog mladica.Ostala je sama u kuci , molila se Bogu da je uzme, ali je zivela jos dugo nakon toga pateci.U vecerima sedela je sama i tek se tokom njih prisetila da je prilikom odluke da spali zmajevu kozu , zaboravila na drugi deo price, koji joj je ispricala njena baka.


Bila je to poruka da Smeu jos uvek zivi i ostavlja potomke, jer sem neprirodne ljubavi od ljudi ne trazi nista.Cak stiti ceo kraj u kojem zivi, i od zemljotresa, poplava i jakih vetrova.Bozanstva vazduha, vode i zemlje njegovi su prijatelji, i nikada nebi naneli zlo.


Zato se i danas u mnogim selima veruje u postojanje Smeua i smatra da se po nekog treba zrtvovati za zmaja, jer on kao regulator klimatskih uslova moze da pomogne.Ne treba ga ljutiti, da ne nanese zlo i stetu, posebno ako se oni koji opste sa njim ne zale [ zabranjeno kopiranje stranice - autor ].